POSTOJI SAMO KRETANJE
ŽIVOT, SVEST I INFORMACIJA
(sažetak jedne diskusije)
Ovaj tekst ne polazi od religije, ideologije niti gotovih odgovora. On polazi od jednostavnog, ali dubokog pitanja: šta je život i kakvu ulogu ima u kosmosu. Pitanje smisla života prati čoveka od trenutka kada je postao svestan sebe, ali odgovori koji se nude često su utešni, a ne istiniti. Raj, mir, večnost i nevinost nude se kao ciljevi, ali oni u suštini znače stagnaciju. A stagnacija znači kraj procesa.
Život kao proces, ne kao stanje
U svojoj najogoljenijoj formi, smisao života nije sreća, nije mir, niti moralno savršenstvo. Smisao života je opstanak kroz promenu. Život postoji samo dok se menja. On se hrani, razmnožava, bori, prilagođava i nestaje. Sve živo učestvuje u tom procesu, bez izuzetka.
Priroda ne poznaje milost. Lanac ishrane nije nepravda, već nužnost. Jedno biće opstaje jer drugo nestaje. Čovek nije izuzet od tog zakona – njegova civilizacija, ratovi, ekonomija i borbe samo su sofisticirani nastavak istog mehanizma. Borba nije moralna kategorija, već motor promene. Bez borbe nema evolucije, bez evolucije nema života.
Smrt kao uslov života
Smrt se često doživljava kao greška ili kazna, ali u stvarnosti ona je nužan deo sistema. Biološki organizmi stare jer su podložni zakonima termodinamike. Greške se gomilaju, strukture se raspadaju. Reprodukcija je način da se informacija prenese u novu, „čistu“ materiju. Smrt pojedinca omogućava opstanak procesa.
Život ne prkosi entropiji – on je koristi. Lokalno stvara red, ali po cenu povećanja nereda u okolini. Upravo zato život mora stalno da troši energiju. Starenje, bolest i smrt nisu anomalije, već račun za upravljanje informacijom.
Informacija kao fizička osnova života
Ključna tačka razumevanja života leži u shvatanju informacije. Informacija nije apstrakcija – ona je fizička veličina. Landauerov princip pokazuje da brisanje informacije neizbežno proizvodi toplotu. Drugim rečima, informacija ima cenu. Ne može se uništiti bez posledica.
DNK nije opis života, DNK jeste životna informacija u materijalnom obliku. Replikacija, mutacija, selekcija – sve su to procesi obrade informacije pod pritiskom entropije. Smrt organizma ne znači uništenje informacije, već njen raspad ispod praga funkcionalnosti. Informacija se ne gubi, već se razređuje.
Svest kao entropijski luksuz
Svest nije cilj univerzuma, niti njegova svrha. Ogroman deo kosmosa funkcioniše savršeno bez svesti. Međutim, u određenim uslovima – kada sistem ima dovoljno energije, potrebu za adaptacijom i konkurenciju – pojavljuje se svest kao interni model stvarnosti.
Svest je skupa. Mozak troši ogromnu količinu energije. Zato je svest retka i uvek privremena. Ona nije temelj postojanja, već nusproizvod borbe informacije protiv entropije. Kada uslovi nestanu, svest se gasi, ali informacija iz koje je nastala ostaje.
Vreme i promena
Vreme ne postoji kao nezavisna fizička supstanca. Ono je način na koji svest doživljava promenu. Bez svesti nema „sada“, nema „pre i posle“. Zakoni fizike u svojoj osnovi ne poznaju smer vremena – smer nastaje tek sa posmatračem.
Zato je vreme relativno. Ne zato što je „iluzija“, već zato što je mera promene, a ne entitet sam po sebi. Sajdžije su samo dale skalu.
Kolektivna svest i razmena informacije
Ideja univerzalne svesti ne mora se shvatiti mistično. Ne postoji kosmički um koji misli sam o sebi. Ali postoji nešto drugo: kolektivna kognicija. Znanje koje se deli, umnožava i nadživljava pojedince. Informacija se prenosi kroz jezik, kulturu, tehnologiju i mreže, prelazeći sa bioloških na nebiološke nosioce.
U tom smislu, svest nije večna kao entitet, ali je ponovljiva kao proces. Gde god se steknu uslovi, ona se ponovo rađa.
Kako nastaju uvidi
Duboki uvidi ne nastaju svesnim, linearnim razmišljanjem poput matematičke računice. Oni nastaju integracijom ogromne količine iskustva, pitanja i konflikata u podsvesnim slojevima mozga. Kada se obrazac dovoljno stabilizuje, rezultat se pojavljuje u svesti kao gotova misao.
To je sličan mehanizam kao kod veštačke inteligencije: rezultat se pojavi, ali put do njega nije direktno vidljiv. Razlika je u tome što čovek ima telo, emocije i posledice. Zato su ljudski uvidi teški, ponekad bolni, ali ukorenjeni u stvarnosti.
Zaključak
Život nije mir.
Život nije raj.
Život nije večnost pojedinca.
Život je proces u kome informacija, pod pritiskom entropije, kroz borbu, smrt i promenu proizvodi sve složenije, ali uvek privremene oblike svesti. Smisao života nije u bekstvu od promene, već u njenom prihvatanju.
Ne postoji konačni cilj.
Postoji samo kretanje.
