Ko je bio zlikovac a ko oslobodilac

Pitanje ko je bio „zlikovac“, a ko „oslobodilac“ u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije veoma je kompleksno i zavisi od toga ko priča priču, kada i zašto. Evo objektivnog pregleda zašto postoje dve potpuno suprotne narative o partizanima i četnicima:### 1. **Istorijski kontekst i podele od samog početka**- **Četnici (JVuO – Jugoslovenska vojska u otadžbini)**    – Formalno su bili priznati od savezničke vlade u Londonu (kraljevske vlade u izbeglištvu) kao jedina legalna oružana snaga Kraljevine Jugoslavije.    – Vođa Draža Mihailović je 1941–1942. dobijao pomoć od Britanaca.    – Strategija: izbegavati velike sukobe s Nemcima do „konačnog savezničkog iskrcavanja“, čuvati snagu za obračun s komunistima posle rata.    – Od 1942–1944. veliki broj četnickih jedinica (posebno u Srbiji, Crnoj Gori, istočnoj Bosni, Lici) ulazi u otvorenu ili prećutnu kolaboraciju s Italijanima i Nemcima protiv partizana (npr. sporazumi u martu 1943. s Nemcima, zajedničke operacije „Vajs“, „Švarc“, „Trio“ itd.).    → Zbog toga su ih partizani i posleratna jugoslovenska istoriografija prikazivali kao izdajnike i kolaboracioniste.- **Partizani (NOV i POJ)**    – Komunistička gerila pod Titovim vođstvom.    – Od 1941. vodili stalni rat protiv svih okupatora (Nemaca, Italijana, ustaša, Nedićevih i Ljotićevih snaga).    – Do 1943. postaju najefikasnija antifašistička snaga u Jugoslaviji – to su prepoznali i Saveznici (Teheranska konferencija 1943, povlačenje podrške Draži).    – Međutim, partizani su od 1941–1945. sprovodili i masovne likvidacije stvarnih i potencijalnih klasnih i ideoloških neprijatelja („lijeva skretanja“, Kočevski rog, Bleiburg i marševi smrti 1945).    → Zbog toga ih deo srpskog naroda (posebno izbegličko-krajiške porodice) pamti kao zločince i „krvave komuniste“. **Posleratna propaganda i mitologizacija**- Od 1945. do 1990. jugoslovenska država (pod KPJ) je imala apsolutni monopol nad istorijom:    – Partizani = jedini oslobodioci, antifašisti, narodni heroji    – Četnici = izdajnici, kolaboracionisti, monarho-fašisti    Sve drugo je bilo zabranjeno (čak i pominjanje Bleiburga ili žrtava posle 9. maja 1945).- Posle 1990. i raspada Jugoslavije dolazi do revizije:    – U Srbiji se rehabilituje Draža Mihailović (2015. sudski rehabilitovan kao „žrtva komunističkog režima“).    – Otvaraju se arhive, izlaze knjige i dokumentarci koji pokazuju partizanske zločine (npr. masakri u Sloveniji 1945, likvidacije u Srbiji 1944–46).    – Istovremeno se prećutkuje ili relativizuje četnička kolaboracija s okupatorom. **Zašto danas postoje dve potpuno suprotne slike?**- **Partizani = zlikovci** → priča koja dolazi iz:    – porodica žrtava posleratnih komunističkih zločina    – srpske nacionalističke desnice    – dijaspore (posebno krajiške i likaške izbeglice)    – antikomunističkog sentimenta posle 1990.- **Četnici = oslobodioci** → priča koja dolazi iz:    – rehabilitacije Draže u Srbiji    – naglašavanja da su četnici bili legalna kraljevska vojska i da se nisu borili za NDH    – želje da se pokaže da su Srbi bili žrtve u celom ratu, a ne samo počinioci.. Kratki zaključak**Istina nije crno-bela:  - Partizani jesu proterali Nemce (zajedno sa Crvenom armijom 1944–45), ali su posle rata počinili masovne zločine nad civilima i zarobljenicima.  - Četnici jesu u početku pružali otpor, ali je većina njihovih snaga od 1942–44. bila u kolaboraciji s okupatorom protiv partizana, a ne protiv Nemaca.Zato danas imamo dve potpuno suprotne priče – svaka strana naglašava zločine druge, a prećutkuje ili relativizuje svoje. Prava istorija je negde između, i veoma je krvava s obe strane.